Planiranje ishrane

Planiranje ishrane je zdravstveno-nutritivni postupak kojim se želi postići dobro zdravlje čoveka i poboljšati kvalitet života.

Plan ishrane mora biti zasnovan na savremenim stručnim i naučnim saznanjima i treba ga individualno prilagoditi.

Odgovarajući plan ishrane treba da zadovolji potrebe u energiji, hranljivim i zaštitnim materijama i potrebe za tečnošću, a mora biti saglasan sa individualnom dnevnom fizičkom aktivnošću.Prihvatljiv plan ishrane mora da prati poslovne i socijalne aktivnosti pojedinca.

Stručno izrađen plan ishrane ima obavezu da ispravi sve greške u nutritivnom ponašanju pojedinca i treba da je prihvatljiv i razumljiv osobama različitog obrazovnog nivoa.

Planiranje ishrane može biti za pojedinca, porodicu ili određenu grupu ljudi.Plan ishrane može biti jednodnevni, višednevni, nedeljni odnosno po potrebama pojedinca ili grupe ljudi.

Planiranje ishrane radi se za zdrave osobe sa različitim nutritivnim potrebama.U osoba sa postojećim zdravstvenim rizikom za pojavu bolesti planiranje ishrane predstavlja postupak medicinske nutritivne terapije.Planiranje ishrane za osobe sa prisutnim oboljenjem naziva se medicinska nutritivna terapija.

Sadržaj medicinske nutritivne prevencije i medicinske nutritivne terapije može se videti u Odeljku medicinska nutritivna prevencija i u Odeljku medicinska nutritivna terapija.

Trudnica

Planiranje ishrane zasnovano je na čvrstim dokazima medicinske i nutritivne nauke, značajno je za zdravlje svakog zdravog čoveka, a poseban značaj ima u planiranju ishrane bolesnih ljudi.

Planiranje ishrane zdravih ljudi mora voditi računa o godinama starosti, polu, fiziološkom stanju, zdravstvenom stanju, dnevnom nivou fizičke aktivnosti, klimatskim uslovima, kulturnim i verskim uslovljenostima.

Planiranje ishrane trudnica ima višestruki vitalni značaj jer treba da obezbedi optimalnu ishranu ploda i pravilnu ishranu majke.Svaka zdrava trudnica početkom trudnoće treba da uradi nutritivne konsultacije i da zatraži individualni plan ishrane tokom trudnoće.Pažljivim planiranjem ishrane tokom trudnoće sprečiće se pojava gojaznosti, gestacionog diabetesa i EPH gestoze.

Period dojenja je fiziološko stanje u kojem dojilja ima posebne nutritivne potrebe.Tokom perioda dojenja učestalo se prave nutritivne greške koje itekako mogu ugroziti zdravlje žene i deteta.Nutritivne konsultacije i optimalan plan ishrane tokom trudnoće su veoma poželjni.

Planiranje ishrane za trudnoću žene koja od, pre trudnoće boluje od neke hronične bolesti, od početka trudnoće zahteva nutritvnu pomoć i praćenje.

Poseban zdravstveni značaj ima planiranje ishrane trudnica sa prisutnom šećernom bolešću.Pravilna ishrana majke sa prisutnom šećernom bolešću od velikog i jednakog je značaja za zdravlje majke i zdravlje ploda.Pravilnim planiranjem ishrane postiće će se optimalne vrednosti glikemije, HbA1C i preveniraće se prekomerni dobitak u telesnoj masi trudnice.Dobro planirana ishrana trudnice sa diabetes mellitus-om stvoriće uslove za pravilan razvoj ploda i sprečiće preterani, za gestacionu satrost, rast ploda.Stručno opravdan savet ginekologa i endokrinologa svakoj trudnici jeste da ima redovne konsultacije sa lekarom specijalistom za ishranu zdravih i bolesnih ljudi.

Žene koje su pre trudnoće imale visoki krvni pritisak ili bolesti srca zahtevaju posebnu nutritivnu pažnju.Medicinska nutritivna terapija rizičnih trudnoća od ogromnog je zdravstvenog značaja kako za majku tako i za razvoj ploda. Lekar specijalista za ishranu zdravih i bolesnih ljudi treba da učestvuje u timu lekaru koji vode brigu o navednoj trudnoći.

Hronične bubrežne bolesti jesu rizik za svaku trudnoću te je medicinski opravdano da pored nefrologa i ginekologa takva trudnoća bude praćena i od strane lekara specijaliste za ishranu zdravih i bolesnih ljudi.

Dojilja

Period dojenja je fiziološko stanje u kojem dojilja ima posebne nutritivne potrebe.Tokom perioda dojenja učestalo se prave nutritivne greške koje itekako mogu ugroziti zdravlje žene i deteta.Nutritivne konsultacije i optimalan plan ishrane tokom trudnoće su veoma poželjni.

Potrebe dojilje u energiji, hranljivim i zaštitnim materijama drugačije su nego tokom trudnoće i drugačije su nego u žena koje nisu trudne i ne doje.Ishrana dojilja često je zasnovana na tradicionalim stavovima i saznanjima.

Ishrana dojilje značajno utiče na sastav majčinog mleka odnosno na rast, razvoj i zdravlje odojčeta.

Ukoliko dojilja boluje od šećene bolesti ili neke druge hronične bolesti stalan kontakt sa lekrom specijalistom za ishranu zdravih i bolesnih ljudi je neophodan.

Poželjno je da svaka dojilja prilikom izlaska iz prodilišta dobije preporuku za konsultaciju sa nutricionistom.

Sportista i rekreativaca

Ishrana sporista. Planiranje ishrane sportista ima za cilj:
  • postizanje i održavanje dobrog zdravlja sportista
  • pomoć u postizanju željenih sportskih rezultata

Prilikom planiranja ishrane sportista moraju se znati uzrast sportiste, vrsta sporta, vrsta treneninga, učestalost i trajanje treninga, vreme školskih i drugih obaveza, postojanje hroničnih bolesti.Od posebnog značaja je pitanje o klimatskim uslovima u kojima se trening i takmičenje događaju.

Prilikom odabiranja vrste sporta poželjno je da se budući sportista/sportistkinja posavetuje sa lekarom koji vodi brigu o njegovom/njenom zdravlju o izboru sportske discipline u odnosu na uzrast i zdravstveno stanje, pre svega zdravlje kardiovaskularnog i respiratornog sistema.

Sledeći korak jeste odlazak kod lekara subspecijaliste za ishranu zdravih i bolesnih ljudi (nutricioniste) da bi se dobila pravilna i precizna uputstva o načinu ishrane.Istovremeno treba napraviti raspored nutritivnih konsultacija tokom godine da bi se pratio uticaj predloženog načina ishrane na zdravlje sportiste/sportistkinje.

Ishrana sportista ima više specifičnosti (režim vode, vitamini i minerali, sportski napitci, obroci pre i posle treneniga i druge nutritivne specifičnosti) o kojima se mora voditi briga i prilagoditi ih uzrastu i zdravstvenom stanju sportiste i vrsti sporta.