Pravilna ishrana odlaže starenje

Dobro zdravlje dodaje život godinama odnosno dobro zdravlje daje kvalitet životu moto je Svetskog dana zdravlja 2012.

Biološki, starost nije period koji počinje sa 55, 65 ili 75 godina, starost je proces koji počinje sa koncepcijom i nastavlja se tokom života, a može se definisati kao neizbeženo nakupljanje promena koje su udružene sa vremenom i odgovorne su za povećani rizik za nastajanje bolesti i smrti. Mnogobrojne internacionalne organizacije, a pre svega SZO računaju očekivan broj godina života koje novorođenče može da doživi u uslovima sadašnje stope smrtnosti za određenu zemlju. Regionalni komitet SZO za Evropu kaže da je 2010. godine u Evropi bilo 14% stanovništva starijeg od 65. godina, a da će 2050. udeo stanovništva starijih od 65 godina u Evropi iznosti 25%.

Očekivan broj godina života u Republici Srbiji za muškrce iznosi 71,4 godine, za žene 76,6 godina, a ukupnom broju stanovnika Republike Srbije, osobe starije od 65 godina čine 17,24%.

Pravilna ishrana i odgovarajuća redovna fizička aktivnost su osnova za odlaganje procesa starenja, unapređenje mentalnog i fizičkog zdravlja.

Helmut Wirz, 87 godina, farmaceut u penziji. Prvi skok u 75. godini, sada su ,,bungee –jumping’’ njegova strast.

// IZVOR: who.int, Fotografija: Karsten Thormaehlen

Da bi se postigla očekivana dužina života i da bi se unapredio kvalitet života u starijem životnom dobu važno je genetsko nasleđe, pravilna i prilagođena ishrana, redovna fizička aktivnost, zdravstveno prihvatljiva održivost životne sredine, obrazovanje pojednica ali i društva u kome starije osobe žive, funkcionalan i efikasan zdravstveni sistem. Stanje životne sredine uslovljava osiguranje dovoljne količine namirnica (food secruty) i presudno je za zdravstvenu bezbednost hrane (food safety). Ukoliko navedeni uslovi postoje u prihvatljivom obliku povoljno će uticati na unapređenje zdravlja, unapređenje kvaliteta života i povećava se mogućnost dostizanja očekivane dužine života. Nedovoljna količina hrane, zdravstveno nebezbedna hrana povećavaju rizik za nastajanje bolesti nedovoljne ishrane

Određeni dugotrajni način života, a poglavito određeni dugotrajni način ishrane može imati uticaja na humani genom, a disciplina koja proučava uticaj određenog načina ishrane na strukturne promene humanog genoma naziva se nutrigenetika. Disciplina koja proučava funkcionalne promene humanog genoma pod dugotrajnim uticajem određenog načina ishrane naziva nutrigenomika i takve promene se učestalije događaju.

Da bi se postigla očekivana dužina života i da bi se unapredio kvalitet života u starijem životnom dobu važno je i lečenje. Osnova dostupnosti lekova je novac, postojanje dovoljne količine lekova ne znači istovremeno i dobro zdravlje. Pravilna indikacija za upotrebu lekova i poznavanje interakcija hrane, lekova i dijetetskih suplemenata od velikog je značaja za unapređenje zdravlja. Ishrana, u obliku medicinske nutritivne prevencije, smanjuje rizik od nastanka bolesti u odraslom i starijem životnom dobu. Medicinska nutritivna terapija učestalo može biti osnovni terapijski princip, ako je nepravilna ishrana osnovni uzrok bolesti ili može ublažiti tegobe ako je nepravilna ishrana dodatni činioc u nastanku bolesti.