Proteinmaxixing je ,,in trend’’ društvenih mreža u kome ljudi žele da maksimalno povećaju dnevni unos proteina konzumirajući velike količine mesa, jaja, mlečnih proizvoda i visoko proteinskih proizvoda prehrambene i farmaceutske industrije u nadi da će povećati mišićnu masu, smanjiti telesnu masu i unaprediti zdravlje.

Prema Merriam – Webster rečniku -maxxing označava praksu optimiziranja određenog aspekta sopstvenog života često do krajnjih granica. Prvobitno se odnosio na povećanje privlačanosti ili unapređenja zdravlja, akutelno nastavak -maxxing može da se primeni na bilo koju oblast života/zdravlja u kojoj neko nastoji da se neprestano i gotovo opsesivno usavršava.

Zagovornici proteinmaxxing-a predlažu veoma veliki dnevni unos protena 1,6 g proteina do 1,8 g proteina po kilogramu telesne mase što je dvostruko veće od preporuka Svetske zdravstvene organnizacije (SZO) za odrasle zdrave ljude koje iznose 0,83 g proteina/kg poželjne telesne mase x 1,1.

Proteini zajedno sa mastima i ugljenim hidratima (UH) čine hranljive materije i u humanom organizmu imaju strukturnu i funkcionalne uloge, a najbole deluju zajedno u optimalnim fiziološkim odnosima. Organizam čoveka koristi proteine samo kada su mu potrebni, ako se unosi previše proteina jetra će ih vremenom pretvoriti u oblike za skladištenje energije, glukozu i masti. Prethodno navedeno kaže da visoko proteinska ishrana neće smanjiti telesnu masu.

Proteini se u čovekovom organizmu razgrađuju do azotnih materija, uree, kreatinina i mokraćne kiseline, koji se odstranjuju iz organizma putem bubrega. Dugotrajno visok unos proteina rizik je za oštećenja zdravlja bubrega.

Visok unos proteina iz veće količine mesa i jaja znači više trimetilamin N-oksida (Trimethylamine N-oxide; TMAO) u organizmu čoveka. TMAO je povrđen rizik za nastanak visokog krvnog pritiska, kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti.

Visok unos protena remeti ravnotežu koštanog tkiva i kalcijuma. Ishrana bogata proteinima stvara veliku količinu kiseline u telesnim tečnostima, bubrezi odgovaraju na opterećenje kiselinom iz hrane povećanim izlučivanjem kiseline, dok istovremeno skelet obezbeđuje pufer za neutrlisanje kiselina aktivnom resorpcijom kostiju što vodi do prekomernom gubitku kalcijuma. Povećano opterećenje organizma kiselinama direktno zaustavlja bubrežnu reapsorpciju kalcijuma i nastaje hiperkalciurija (povećana količina kalcijuma u urinu) u kombinaciji sa izrazitim gubitkom koštane mase. Dugotrajna hperkalciurija rizik je za nastanak kalcijumovih bubrežnih kamenaca.

Stvarnost

Tržište hrane sa visokim sadržajem proteina na globalnom nivou procenjuje se na više od 50 milijardi američkih dolara i beleži brz rast uz godišnju stopu rasta od približno 8% do 8,4%. Prehrambene kompanije su u protekolj deceniji učetvorostručile količinu proizvoda sa visokim sadržajem proteina koje prodaju širom sveta, ne zato što je ljudima potrebno više proteina, već zato što je to veoma profitabilan posao. Prema najnovijim podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (Centers for Disease Control and Prevention; CDC), odrasle osobe u Americi u proseku unose, 20% više proteina od preporučene dnevne količine.