Stres, hrana, nagrada

Kratkotrajan stres može da zustavi apetit. Nervni sistem šalje poruke nadbubrežnim žlezdama da luče hormon epinefrin (adrenalin). Epinefrin pomaže da se pokrene reakcija „bori se ili beži“, stanje koje privremeno stavlja unos harne u drugi plan.

Ali ako stres potraje nadbubrežne žlezde luče još jedan hormon, kortizol koji povećava apetit, povećava motivaciju uopšte, uključujući i motivaciju za jelom. Kada stresna epizoda prođe, nivo kortizola bi trebalo da opadne, ali ako nečija reakcija na stres ostane „uključena“ kortizol može ostati povišen.

Stresno jedenje, hormoni i glad. Čini se da stres utiče i na izbor hrane.  Brojne studije su pokazale su da fizički ili emocionalni stres povećava unos hrane bogate mastima i šećerom (hrana visoke energetske gustine). Visok nivo kortizola zajedno sa visokim nivoom insulina odgovrni su za unos energetski guste hrane i sledstveno povećanje visceralnog masnog tkiva. Kortizol  može uticati  na pojavu nagrađivanja u vidu dobrog osećanja nakon konzumiranja (ukusne; palatabilne) hrane kroz neuroendokrine posrednike (peptide) leptin, insulin i neuropeptid Y. Istraživanja sugerišu da grelin, hormon koji povećava unos hrane/glad (stvra se u želucu) takođe utiče na unos hrane u stresnim situacijama.

Ako se sve navedeno često ponavlja postoji rizik od nastanka neurobiološke adaptacije na konzumiranje visokoenergetske hrane tokom stresa što za posledicu može imati nakuplajnje visceralnog masnog tkiva i prekomernu telesnu masu.

Namirnice bogate mastima i šećerom ublažavaju reakcije i emocije povezane sa stresom i zaista jesu „utešna hrana“, jer deluju kao da ublažavaju stres što doprinosi povećanoj želji za namirnicama bogatim šećerom i mastima (slatkiši su bogati šećerom i mastima).

Stalno konzumiranje hrane nije jedino ponašanje povezano sa stresom koje može dovesti do povećanja telesne mase. Ljudi pod stresom često manje spavaju, manje su fizički aktivni i konzumiraju više alkohola, što sve može doprineti povećanju telesne mase.

Zašto ljudi jedu pod stresom? Neka istraživanja ukazuju na razlike među polovima u načinu nošenja sa stresom: žene se češće okreću hrani, dok muškarci češće posežu za alkoholom ili pušenjem.

Istraživači sa Harvarda su izvestili da je stres na poslu i druge vrste problema povezan sa dobijanjem na težini, ali samo kod onih koji su već bili gojazni na početku istraživanja. Gojazne osobe imaju povišen nivo insulina, pa je verovatnije da će doći do povećanja težine pod stresom kada je insulin visok.

Koliko kortizola neka osoba proizvodi kao odgovor na stres ima važnu ulogu u odnosu stres i dobijanje u telesnoj masi. Osobe koje reaguju na stres visokim nivoom kortizola sklonije su ,,grickanju’’ u svakodnevnim stresnim situacijama nego osobe sa nižim odgovorom kortizola.

Kako ublažiti stres bez prejedanja. Kada stres utiče na nečiji apetit i telesnu masu, osoba može sprečiti dalje gojenje tako što će ukloniti iz frižidera i ormarića hranu bogatu mastima i šećerom. Držanje takve „utešne hrane“ pri ruci praktično priziva problem.

Dijetoterapet postupcima medicinske nutritivne terapije značajno doprinosi rešenju problema ,,stres’’ unošenja hrane.

Doprinos borbi protiv ,,stres’’ konzumiranja hrane su redovna fizička aktivnost i dovoljno kvalitetnog sna.