Ishrana i depresija

Depresija je ozbiljan mentalni poremećaj (poremećaj raspoloženja) čiji uzroci još nisu dobro utvrđeni. Sigurno da genetski činioci, ponašanje pre svega u ishrani, činioci iz spoljašnje sredine, hromonalni poremećaji, izmena biologije i funkcije neurotransmitera doprinose nastajanju depresije.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kaže da globalna učestalost depresije iznosi 3,8% (oko 280 miliona ljudi), u odrasloj populaciji iznosi 5% ,  u osoba preko 65 godina učestalost depesije je 5,7%

Farmakološka terapija najčešći je vid lečenja depresije (nije uvek jednako efikasna), zatim sledi psihoterapija (prvi vid terapije predložen od strane SZO), a u poslednje vreme medicinska nutritivna terapija sve više dobija značajno mesto u lečenju depresije. Određeni nutrijenti su veoma značajni za efikasnu funkciju mozga i utiču na biološke i neurohemijske aktivnosti koje su uzroci nastanka i napredovanja depresije. Potvrđena je veza određenih navika u ishrani sa razvojem depresije što upućuje na važnost pravilnih navika u ishrani za održavanje dobrog mentalnog zdravlja. Značajno učešće visoko prerađene hrane u svakodnevnoj ishrani je povećava rizik za pojavu depresije.

Stručnjaci okupljeni u Međunarodnom društvu za istraživanje nutritivne psihijatrije (International Society for Nutritional Psychiatry Research; ISNPR) izjavili su da su „ da je ishrana centralna odrednica mentalnog zdravlja“ i da je „ishrana ključni činioc u visokoj učestalosti mentalnih poremećaja.“

U medicinskoj nutritivnoj terapiji depresije važan je optimalan unos proteina jer sadrže amino-kiseline triptofan, tirozin, fenilalanin i metionin koji se nephodni za stvaranje neurotransmitera. Amino-kiselina triptofan je prethodnik serotonina (serotonin utiče na raspoloženje), amino-kiseline tirozin i ponekad njegov prekursor fenilalanin se pretvaraju u dopamin i norepinefrin (utiču na motivaciju). Amino-kiselina metionin olakšava stvaranje navedenh neurotransmitera. Omega-3 masne kiseline, određeni vitamini (folati, B12) i minerali su korisni u medicinskoj nutritivnoj terapiji depresije. Sve navedeno se može uneti uravnoteženom ishranom. Dobro zdravlje crevne mikrobiote doprinosi uspešnijoj terapiji depresije.

Važan deo terapije depresije je osiguranje dovoljne dužine sna i redovna fizička aktivnost.

Saradnja psihijatra i dijetoterapeuta odnosno farmakoterapije i medicinske nutritivne terapije postiže se bolja kontrola depresije.