Ishrana i zdravlje mozga – Neuronutrition

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše zdravlje mozga kao proces koja obuhvata nervni razvoj, strukturu, funkcionisanje i oporavak mozga tokom celog života. Prirodni ishod procesa starenja je smanjenje mozga. Kognitivni pad je starenje neurona i smanjenje brzine kojom mozak funkcioniše. Postoje dokazi da su nutritivno gusta ishrana i redovno vežbanje kritični za smanjenje kognitivnog pada mozga. Važno je razumeti kako hrana utiče na mozak.

Istraživanja su ukazala da pravilna ishrana i navike u ishrani mogu uticati na pojavu neuroloških oboljenja, ali emotiovno i kognitivno (saznajno) stanje čoveka.

Ishrana se tradicionalno posmatra kao snabdevač organizma hranljivim i regulatornim materijama za izgradnju i održavanje telesne građe, kao izvor energije i za omogućavanje fizioloških funkcija čovekovog organizma. Istraživači u oblasti psihoneuro-endokrino-imunologije (PNEI) su značjano proširili horizonte za uloge ishrane. Prema PNEI stručnom stavu, ishrana je oruđe/instrument kojim čovekovo okruženje značajno utiče ma genom i epigenom, ishrana i navike u ishrani imaju višestruke uticaje na regulisanje fizioloških funkcija, metabolizam, imuni sistem i funkciju mozga.

Novo naučno polje, nutritivna neuronauka (neuronutrition), proučava uticaj ukupne ishrane i pojednih delova ishrane (hranljivih materija: proteina, masti i ugljenih hidrata, vitamina, minerala, fitohemikalija, dijetetskih suplemenata) na centralni i periferni nervni sistem, neurohemiju, neurobiologiju, ponašanje i kognitivne sposobnosti. Pojedini naučnici predlažu da se koristi izraz neuronutrition (nutritivna neuronauka) dok drugi naučnici kažu da treba primeniti uticaj ne samo ishrane u celini već i uticaj pojednih nutrijenata i regulatornih materija za smanjenje rizika, prevenciju i lečenje poremećaja centralnog i nervnog sistema.

Prvi put se izraz neuronutrition iskoristio u smislu uticaja ishrane i navika u ishrani na pojavu Alzheimer-ove bolesti. U širem smislu, neuronutrition je interdisciplinarno stručno i naučno polje koje proučava različite aspekte uticaja ishrane (ukupne ishrane, nutrijenata, regulatornih materija, navika u ishrani, spoljašnje sredine) na zdravlje mozga, smanjenje rizika za nastanak i lečenje neuroloških bolesti tokom celog života.

Budućnost nutritivne neuronauke kao dela personalizovane i preventivne medicine je u primeni neuronutritivnih intervencija za smanjenje rizika za nastanak i prevenciju moždanih poremećaja, kako neuroloških tako i psihijatrijskih, uključujući migrenu, sindrom hroničnog bola, epilepsiju, amiotrofičnu lateralnu sklerozu, anksioznost, depresivne poremećaje, neurodegenerativne bolesti (Alzheimer.ova bolest, Parkinson-ova bolest), autoimuna stanja (multipla skleroza) i druge.

Prema izveštaju Ujedinjenih nacija i SZO, učestalost degenerativnih bolesti mozga i određenih psihijatrjskih poremećaja je u značajnom porastu. Jedna milijarda ljudi pati od neuroloških bolesti (Alzheimer-ova bolest, Parkinson-ova bolest, moždani udar, multipla skleroza, migrena), a isto toliko ljudi ima utvrđen neki oblik psihijatrijskog poremećaja. Navedeni epidemiološki podaci ukazuju da nutritivna neuronauka odnosno neuronutrition treba da bude deo svake neurološke i psihjatrijske terapije navedenih stanja, a još značajnije je da bude deo ishrane svakog zdravog čoveka.