ISHRANA ODOJČADI

Odojče je dete do napunjene dve godine života. Ishrana odojčeta mora da zadovolji energetske potrebe za: brzi rast, fizičku aktivnost, osnovne metaboličke aktivnosti i za interakcije između nutrijenata koje odojče konzumira. Energetske potrebe zadovoljavju se iz hranljivih materija: proteina, masti i ugljenih hidrta. Odojčad imaju veće zahteve za esencijalnim amino-kiselinama nego odrasle osobe. U prvih šest mesci sve encijalne amino-kiseline se osiguravju iz majčinog mleka i/ili formula za odojčad, a nakon navedenog perioda iz jogurta, žumanca, mesa, ribe.

Masti čine značajna deo energeteko unosa u periodu odojčeta. Esencijalne masne kiseine su neophodne za rast odojčeta, dokozoheksanoična esencijlna masna kiselima je uslovna za razvoj mozga i mrežnjače (dobro viđenje). Dovoljna unos ugljenih hidrata  treba da potiče iz testenine, pirinča, krompira i prirodno sadržanog šećera u voću.

Optimalna hidracija je veoma važna u periodu odojčeta. Unos preporučene količine vitamina i minerala treba da potiče iz namirnica, a ne iz dodataka ishrani. Suplementacija vitaminom D posle rođenja je neophodna i mora biti po savetu pedijatra ili dijetoterapeuta. Vitamin K se dobija intramuskularno odmah nakon rođenja u porodilištu. Opitimalan unos gvožđa je uslovan za fizički i kognitivni razvoj odojčeta.

Dojenje je najbolji način ishrane odojčeta, ukoliko postoje prepreke za dojenje koriste se dečije formule.

ISHRANA DECE

Uzrast deteta je između odojčeta i adolescencije naziva se latentni period rasta jer rast nije tako dramatičan kao tokom perioda odojčeta i perioda adolescencije. Unos energije treba da je dovoljan za rast i fizičku aktivnost, ali ne sme da bude uzrok prekomernoj telesnoj masi i gojaznosti (prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 39% dece starosti do pet godina je gojazno). Najznačajni činioci koji utiču na izbor i unos hrane su porodica, socijalno-ekonomski činioci, mediji, vršnjci.

Pravilna ishrana tokom perioda deteta važna je za očuvanje GIT mikrobiote, za dobro koštano zdravlje, umanjenje tegoba kod atopijskih bolesti, smanjenje rizika za rani nastanak masovnih nezaraznih bolesti (nealkoholne masne jetre, poremećaja lipidnog statusa, dijabetesa, viskog krvnog pritiska). Medicinska nutritivna terapija važna je kod neuroloških poremećaja kao što su autizmu slični poremećaji, autizam i deficit pažnje

Preporuka: za pravilnu ishranu odojčadi i dece zatražite nutritivnu podršku dijetoterapeuta da bi se unapredilo i očuvalo dobro zdravlje odojčadi dece.

Adolescencija je najuzbudljiviji deo razvoja čoveka jer se dešavaju ogromne fiziološke, psihološke i kognitivne promene, a obuhvata period između 12. i 19. godine. Preporuke za unos energije, hranljivih i regulatornih materija dele se u odnosu na pol i hronološki uzrast.

Energetske potrebe adolescenata se značajno razlikuju usled varijacija u brzini rasta, telesnoj kompozicije i dnevnom nivou fizičke aktivnosti. Adekvatnost energetskog unosa provera se nadzoram nad telesnim rastom i indeksom telesne mase (Body Mas Index; BMI). Nutritivno obeležje adolescentskog uzrasta je veliki unos visoko prerađene hrane koja je energetski gusta odnosno sadrži značajan udeo zasićenih masti, trans-masti, dodatih šećera i soli.

Unos proteina traba da obezbedi rast i polno sazrevanje, važno je da se sve esencijalne amino-kiseline nalaze u svakodnevnoj ishrani, a potrebe se računaju kao broj grama protieina na kilogram poželjne telesne mase i od 14. godine života se razlikuju po polu.

Unos masti je u ovaj uzrasnoj grupi vrlo često nutritivno neadekvatan (zasićene masti, trans-masti), potrebno je da masti u ishrani adolscenata budu biljnog porekla i da nisu rafinasane. U unosu ugljenih hidrata adolescenata dominiraju dodati šećeri, masna peciva od rafinisanog brašna, utvrđen je veoma nizak unos dijetnih vlakana jer adolescenti nedovoljno konzumiraju sirovo povrće, voće i namirnice od celog zrna žitarica.

Anemija usled nedostatka gvožđa ima visoku učestalost kod adolescentkinja globlano i rešavanje navedenog nutritvnog problema treba poveriti dijetoterapeutu.

Upotreba ne-vitaminskih i ne-mineralnih suplemenata veoma je zastupljena u adolescentskoj populaciji najčečće zbog ,,unapređenja’’ sportskih sposobnosti što je u suprotnosti sa savremenim nutritvnim znanjima i može biti rizik za oštećenje zdravlja.

U adolescentskoj populaciji treba promovisati pravilnu ishranu, postizanje i održavanje poželjne telesne mase, redovnu fizičku aktivnost što sve ishoduje dobrim fizičkim i mentalnim zdravljem.

Ukoliko Vaš adolescent uglavnom konzumira visoko prerađenu hranu, dobija u telesnoj masi, nema redovne obroke posavetujte se zajedno sa dijetoteraputom.

U adolesecentkinja, pod uticajem medija i vršnjaka, mogu nastati mentalno uslovljeni poremećaji unošenja hrane što podrazumeva preveliki nadzor nad sopstvenom ishranom i obično adolsecentkinja značajno izgubi u telesnoj masi, a nema utvrđeno nikakvo drugo oboljenje. Konsultacija sa dijetoteraputom može biti značajana pomoć.

Optimalne sportske sposobnosti su zbir genetičkih osobina, kvaliteta treninga, personalizovane ishrane, optimalne hidratacije, želje za ostvarenjem sportskih ciljeva i dovoljne količine odmora te pristup planiranju ishrane sportista treba da je integrativan odnosno da uvažva sve navedeno. Razumevanje fizioloških sportskih specifičnih potreba za trening i takmičenje treba da ishoduje osiguranjem dovoljne količine energije, optimalnim nivoom hranljivih i zaštitnih materija i dobrom hidratacijom

Ishrana sportista zahteva nutrijente iz hrane koji će omogućiti mišićnu kontrakciju, izgradnju novih tkiva, očuvati mišićnu masu, optimizirati koštanu strukturu, popraviti postojeće ćelije, osigurati maksimalni transport kieonika, održavanje ravnoteže telesnih tečnosti i elektrolita i regulisati metaboličke procese.

Čovekovo telo mora imati stalno snabdevanje energijom da bi se održale različite fiziološke fukcije organizma. Tri metabolička sistema su odgovorna za snabdevanja tela energijom:

• sistem zavistan od kiseonika i zove se oksidativna fosforilacija ili aerobni metabolizam
• dva sistema nezavisna od kiseonika (anerobni metabolizam):
  • kreatin-fosfat
  • anaerobna glikoliza.

Ishrana sportista čak i u istom sportu je vrlo individulana i zavisi od mnogobrojnih činilaca: uzrasta, pola, stanja uhranjenosti, nivoa sportske aktivnosti (rekreativci, sportisti tokom školovanja, vrhunski sportisti), mogućnosti održavanja vremena obroka (putovanja, raspored takmičenja, neočekivana dužina takmičenja).

Posebno stručno pitanje koje sportista treba da razmotri sa dijtoterapeutom jeste upotreba dijetetskih suplemenata u sportu.

Optimalna ishrana tokom trudnoće zapravo počinje pre koncepcije. Posteljica (placenta) i plod (fetus) moraju od majke dobiti sve potrebne hranljive i regulatorne materije za rast i razvoj. Nutritivni defeiciti mogu ishodovati porođajem pre termina.

Nakon porođaja, ishrana tokom perioda dojenja osigurava gradivni materijal za razvoj moždanih struktura, svih tkiva i organa novorođenčeta/odojčeta.

Kvalitet i kvantitet ishrane od razvoja zigota, fetusa, zatim novorođenčeta, odojčeta, pa odraslog čoveka podržava objašnjenje za bolesti koji se ispoljavaju u odraslom periodu. Navedeni koncept je poznat kao fetalno poreklo bolesti ili razvojno poreklo zdravlja i bolesti. Ishrana u prvih hiljadu dana života (od koncepcije do završene dve godine života) ima ogroman uticaj na zadravlje u svim narednim periodima života.

Ishrana pre trudnoće i fertilnost

Žene sa indeksom telesne mase (Body Mass Index;  BMI) manjim od 20% od fiziološkog imaju veći rizik za izostanak ovulacije. Muškarci i žene sa sa gojaznošću i određenim rasporedom telesnog masnog tkiva imaju problema sa fertilnošću. Gojaznost negativno utiče na spermatozoide (kako na koncetraciju tako i na pokretljivost), na jajne ćelje (razvoj, kvalitet, ovulaciju), embrion, endometrijum uključujući i uticaj na receptivnost materice.

Ukoliko se planira trudnića savetovanje sa dijetorepautom pre koncepcije je vrlo važan korak.

Ishrana tokom trudnoće

Da bi se osigurao pravilan rast i razvoj fetusa optimalna ishrana majke je uslovna. Ishrana žene tokom trudnoće je izrazito personalizovna i zavisi od stanja uhranjenosti žene pre trudnoće, zdravstvenog stanja žene, načina života, fizičke aktivnosti i broja plodova koje nosi. Porast telesne mase tokom trudnoće je takođe individualan.

Na početku trudnoće i bar dva puta tokom trudnoće žena treba da ima konsultacije sa dijetoterapeutom oko ishrane i potrebne/nepotrebne suplementacije posebno ako je u trudnoću ušla sa viškom kilograma ili nekim oboljenjem (anemija usled nedostaka gvožđa, visok krvni pritisak, dijabetes, bubrežne bolesti). 

Ishrana tokom dojenja

Dojenje je prvi i najbolji izbor za ishranu odojčetai i vrlo zahtevan nutritivni period za majku. Bez obzira što period dojenja ima veći energetski zahtev humano mleko se stvara od nitritivnih zaliha majke. Nutritivne konsultacije za period dojenja treba obaviti pred porođaj.

Osobe preko 65 godina života čine 13% svetske populacije, a zbog boljeg kvaliteta života 2030. godine će biti 1,4 milijarade osoba starijih od 65 godina. Gerontologija proučava fiziološko starenje (bilogiju, psihologiju i sociologiju). Gerijatrija proučava hronične bolesti povezane sa starenjem uključujući dijagnostiku i lečenje. Medicinska nutritivna terapija mora biti zastupljena ne samo u zdravstvenim ustanovama nego u kućnim uslovima i domovima za stare osobe.

Ishrana osoba starijeg životnog doba podrazmeva tri nutritivna servisa:

• primarnu nutritivnu prevenciju koja podrazumeva ishranu u promociji dobrog zdravlja i smanjenja rizika za bolesti;
• sekundranu nutritivnu prevenciju koja obuhvata umanjenje tegoba i usporavanje toka bolesti;
• tercijarnu nutritivnu prevenciju koja podrazumeva rešavanje pojedinačnih problema (problemi sa apetitom, žvakanjem, funkcionalna ograničenja, promena načina ishrane).

Telesna kompozicija se menja sa starenjem, masna masa tela, visceralno masno tkivo i intermuskularno masno tkivo se povećavaju dok se nemasna masa tela smanjuje i nastaje sarkopenija. U starijem životnom dobu  postoje problemi i prekomerne telesne mase i nedovoljne telesne mase te je medicinska nutritivna terapija prvi smisleni način stručne pomoći osobama starijeg životnog doba.

Promene ukusa i mirisa hrane, promene u usnoj duplji, gastrointestinalne tegobe (poremećaj gutanja, ahlorhidrija-nedovoljno stvaranje želudačne kiselne, opstipacija) kardiovaskularne bolesti, maligne bolesti, neurološki piremećaji, mentalni poremećaji su oblasti gde medicinska nutritivna terapija (sekundrana i teracijerna nutritivna prevencija) može doprineti smanjenju tegoba i usporiti tok bolesti.

Nutritivno savetovanje i medicinska nutritivna terapija su prvi korak u postizanju boljeg zdravlja i boljeg kvaliteta života starijih odoba.

Odraslo doba je vreme kada je dijetoteraput vodeći zdravstveni profesionalac koji treba da pomogne odraslim osobama da postignu i održe dobro zdravlje. Mnogobrojni su naučni i stručni dokazi da odluka o prihvatanju zdravih životnih navika mora biti doneta u što ranijem životnom periodu.Ishrana i navike vezane za ishranu su ključni činioci u očuvanju dobrog zdravlja i smanjenju rizika za bolesti u odraslom životnom dobu.

Prvi profesionalni korak za dijetoterapeuta da prepozna odrasle osobe kojima su potrebne nutritivne i zdravstvene informacije. Narastujući su dokazi da su odrasle osobe vrlo često meta pogrešnih nutritivnih informacija (misinformation) i vodiča zasnovanih na obećanjima pre nego informacija koju su zasnovane na dokazima. Pravi izazov za profesionalca u oblasti ishrane je da akutelna nutritivna znanja i dokaze prenese na razumljiv način zdravim odraslim osobama i osobama sa prisutnim zdravstvnim problemima.

Prepoznavanje značaja individualnog fizičkog i mentalnog zdravlja dovelo je da razvoja novog zdravstvenog pokazatelja, kvaliteta života (helath realted quality of life) koji meri uticaj sadašnjeg zdravstvenog stanja na svakodnevni život pojedinca.

Vodeća oboljenja kako globalno tako i u našoj zemlji su masovne nezarazne bolesti u kojima je nepravilna ishrana vodeći uzrok uz sadejstvo sa nedovoljnom fizičkom aktivnošću, pušenjem i zloupotrebom alkohola. Masovne nezarazne bolesti u kojima je nepravilna ishrana vodeći ili doprinosni činilac su prekomerna telesna masa/gojaznost, insulinska rezistencija, dijabetes, poremećaji masnih materija, visok krvni pritisak, kardiovaskularne bolesti, cerebrovaskularne bolesti, maligne bolesti, hronične opstruktivne bolesti pluća, nealkoholna masna jetra, bolesti koštano-zglobnog sistema. Potvrđeno je da je nepravilna ishrana važan doprinosni činilac velikoj učestalosti neuroloških oboljenja Alzheimer-ove bolesti, Parkinson-ove bolesti i drugih oblika demencija u 21. veku.

Anemija usled nedostatka gvožđa je vodeći pojedinačni nutritivni deficit i od nje pati oko 30% odraslih žena generativnog perioda. Stručne konsultacije sa dijetoterapeutom doprinose rešavanju problema anemije usled nedostatka gvožđa.

Veliki broj odraslih osoba koristi dodatke ishrani (dijetetske suplemente) bez konsultacije sa lekarom dijetoterapeutom što može biti rizik za oštećenje zdravlja. Korišćenje funkcionalne hrane treba da je po savetu dijetoterapeuta.

Način i uslovi života u 21. veku nalažu povremene konsultaciju sa dijetoteraputom radi postizanja dobrog zdravlja i unapređenja kvaliteta života.