Visoko prerađena hrana i zavisnost od hrane

Naučno i stručno razumevanje zavisnosti je napredovalo. Zavisnost od određene hrane nije zvanično uvrštena u okvir Dijagnostičkog i statističkiog priručnika o mentalnim poremećajima (Daignostic and Statistical Manual of Menatal Disorders; DSM 5), ali su istraživanja u navedenoj oblasti veoma napredovala u poslednjih 20 godina.

Učestalost zavisnosti od hrane u odrasloj populaciji iznosi 14%, a u dece 12%. Navedena učestalost zavisnosti od hrane u odrasloj populaciji slična je učestalosti zavisnosti od drugih materija (alkohol 14%, nikotin 18%). U gojaznih osoba koje su imale postupak barijatrijske hirurgije u lečenju, zavisnost od hrane dostiže 32% dok u osoba koje pate od prejedanja iznosi više od 50%.

Nema sva hrana/namirnice mogućnost da izazove zavisnost. Namirnice od rafinisanih ugljenih hidrata (prevashodno dodati šećeri), namirnice koje sadrže veliku količinu masti ili sadrže i rafinisane ugljene hidrate i masti mogu biti uzrok slične količine neurotransmitera dopamina u vanćelijskom prostoru mozga preciznije u delu mozga koji koji se latinski naziva corpus striatum (prugasto telo), a koje se viđaju kod zavisnosti od alkohola i nikotina. Na osnovu navednog namirnice koje su izvor velikih količina rafinisanih ugljenih hidrata ili dodatih masti ili sadrže i nerafinasane ugljene hidrate i dodate masti su kandidati za materije koje izazaivaju zavisnost.

Visoko prerađena hrana (Ultra-processed foods; UPFs) sadrži sastojke koji nisu dostupni u kući/kuhinji, osnovni je i najčeši izvor rafinisnih ugljenih hidrata i dodatih masti u savremenom načinu snabdevanja hranom. Kombinacija rafinisnih ugljenih hidrata i dodatih masti ima snažniji uticaj na izlučena količinu dopamina u mozgu odnosno fenomen nagrade (reward system).

Namirnice koje su polazna osnova za proizvodnju visoko prerađene hrane su veoma izmenjene u visoko prerađenim namirnicama što ih čini lakšim i bržim za konzumiranje, lakše dostupnim i brže stižu do mozga. Prehrambeni aditivi mogu doprineti zavisnosti od hrane. Prehrambeni aditivi koji povećavaju slast i poboljšavaju ukus i teksturu namirnice unapređuju ukus hrane u ustima. Aditivi sami po sebi ne stvaraju zavisnost, ali mogu pojačati uticaj visokoprerađene hrane na pojavu zavisnost.

Da bi se izbegao svakodnevni unos visoko prerađene i nastanak zavisnosti od visoko prerađene hrane razgovarajte sa dijetoterapeutom.